Artur Donimirski
Српске бриге се повећавају у вези са приступом Thyssenkrupp Steel Europe (TKSE) за смањење емисије угљен-диоксида, што би могло нарушити развој немачке хидрогенске мреже, према Open Grid Europe (OGE). OGE, угледни оператер гасних мрежа, истиче потенцијалне изазове за хидрогенску мрежу ако TKSE, која се предвиђа као велики потрошач хидрогена, повуче своје захтеве. То би значајно утицало на предложену хидрогенску инфраструктуру.
Почетком овог месеца, TKSE је најавио преглед своје стратегије декарбонизације. Извештаји из индустрије сугеришу да компанија разматра паузирање свог кључног пројекта у вредности од 3 милијарде евра, усмереног на производњу челик по основу хидрогена. Овај пројекат је централни део стратегије TKSE за смањење емисије угљен-диоксида.
Шеф OGE-a, Томас Хувернер, изразио је забринутост за тренутни статус хидрогене економије, истичући спори напредак и недавне неуспехе, укључујући отказивање норвешких пројеката ниско-угљен-диоксидног хидрогена. Метафораски је описао ситуацију као да је у сенци „тамних облака“.
Амбициозна хидрогена мрежа у Немачкој је дизајнирана да повезује кључна подручја производње, коришћења и складиштења хидрогена. Планирано је да се заврши мрежа од 9.666 километара до 2032. године, при чему је 60 процената тих линија преуређено из постојеће инфраструктуре за транспорт гаса. Федерална мрежна агенција (BNetzA) је примила предлог за ову мрежу у јулу, који су поднели немачки оператери гасне преносне мреже.
Немачка предвиђа произвођаче челика као кључне играче у својој хидрогеној економији. Влада је обавезала 7 милијарди евра да подржи TKSE и друге компаније за производњу челика у преласку на хидрогеном базиране методе производње, олакшавајући прелазак сектора на одрживе праксе.
Будућност Хидрогена и његов утицај на светске заједнице
Хидроген се све више препознаје као кључни елемент у транзицији ка чистијим енергетским системима широм света. Његов потенцијал да значајно смањи емисије угљен-диоксида привлачи пажњу влада, индустрија и еколошких група. Међутим, док нације започињу ову хидрогенску авантуру, постоје различите импликације за појединце, заједнице и целе земље. Овај чланак истражује како усвајање хидрогене технологије утиче на свакодневни живот, друштвене структуре и глобалну политику, истичући фасцинантне чињенице и текуће контроверзе.
Хидроген као чист извор енергије
Привлачност хидрогена лежи у његовом нултом емисионом учинку када се користи у горивим ћелијама, испуштајући само водену пару и топлоту. Ово га позиционира као идеалну алтернативу фосилним горивима, посебно у секторима као што су транспорт и тежка индустрија, који су традиционално тешки за декарбонизацију. Према Међународној агенцији за енергију, хидроген би могао да чини 10% укупне потрошње енергије до 2050. године, што ће драматично смањити глобалне емисије угљен-диоксида.
Утицај на свакодневни живот
За многе појединце, прелазак на хидрогенску економију може се на први поглед чинити невидљивим. Ипак, последице би могле бити дубоке. Како хидрогеном покретна возила и јавни превоз постају све чешћа, људи ће доживети чистији ваздух и смањење бучне загађености. Поред тога, како хидрогеново гориво постаје раширеније, трошкови енергије би могли да се стабилизују или чак смањују, што би користило финансијској ситуацији домаћинстава.
У подручјима са великим потенцијалом производње хидрогена, нове индустрије и могућности запошљавања вероватно ће се појавити. Ово би могло подстакнути развој и обуку вештина у заједницама, охрабрујући економски раст и смањујући незапосленост.
Импликације за заједницу и нацију
На нивоу заједнице, региони који рано инвестирају у хидрогенску инфраструктуру могу се успоставити као хабови чисте енергије, привлачећи инвестиције и иновације. Ово би могло довести до регионалних разлика, при чему нека подручја напредују док друга заостају. Политичари ће морати да размотре правичну расподелу хидрогенске инфраструктуре како би осигурали уравнотежен развој.
За земље које се у великој мери ослањају на фосилна горива, прелазак на хидроген представља и изазов и прилику. Морају да маневришу кроз компликоване прелазе постојећих индустрија, док искориштавају прилику да буду лидери у новим енергетским технологијама. Земље као што су Јапан и Јужна Кореја већ су значajno инвестирале, позиционирајући се као пионири у хидрогенској технологији.
Контроверзе и изазови
Упркос свом потенцијалу, сектор хидрогена се суочава са неколико контроверзи. Једна велика дебата се односи на извор производње хидрогена. Зелени хидроген, произведен коришћењем обновљиве енергије, је идеалан, али тренутно је скупљи у поређењу са плавим или сивим хидрогеном, који се добија из природног гаса и укључује емисије угљен-диоксида. Балансирање економске одрживости са еколошком одговорношћу остаје изазов.
Поред тога, критичари расправљају о изводљивости великог хидрогенског инфраструктурног система. Док пројекти попут амбициозне хидрогенске мреже немачке планирају да преуређивању постојећу инфраструктуру, финансијске и логистичке препреке остају значајне. У земљама са мање развијеном енергетском инфраструктуром, стварање хидрогене економије од нуле могло би представљати нерешиве изазове.
Глобални политички пејзаж
Узлет хидрогена такође има геополитичке последице. Зависност од енергије је значајан фактор у међународним односима, и како се државе пребацују са нафте и гаса на хидроген, динамика моћи ће вероватно да се промени. Државе богатe обновљивим ресурсима могле би постати нове енергетске силе, мењајући тренутни политички пејзаж.
У закључку, иако хидроген представља узбудљиву прилику за чистију и одрживију енергију, његова усвојеност ће имати широку импликацију. Како заједнице и земље маневришу овим преласком, постојаће могућности за економски раст и еколошке користи, али и изазови и контроверзе којима је потребно пажљиво управљање.
За више информација о потенцијалу и изазовима хидрогена, посетите Међународну агенцију за енергију на IEA.
